Mladen Šljivović

Ukratko o sebi

Fizičar koji bi da bude pesnik, ili pesnik koji bi da bude fizičar. Nikako da se odlučim. Obožavam društvene igre, posedujem veliku ličnu biblioteku, ali sam i ogroman radnik naročito kad je u pitanju rad sa talentovanim učenicima ili na projektima koje promovišu nauke.

Zašto baš fizika?

Od svih prirodnih nauka nju sam nekako najmanje morao da učim. Bila mi je jasna i intuitivna tokom celog školovanja. Kasnije sam shvatio koliko je rada zapravo potrebno da biste bili dobar u nekoj oblasti i to je ono što se trudim da prenesem na svoje učenike.

A književnost?

To je ljubav koja ne prolazi. Bilo da je u pitanju poezija ili kratka priča obožavam i da čitam i da pišem. Moja prva knjiga poezije nagrađene je više puta kao jedna od najboljih zbirki pesama mladih autora.

Kako se po Vama prepoznaje dobar nastavnik?

Po učenicima. Dobar nastavnik ima učenike koji postižu mnogo više od njega. Srećan sam da sam i ako tek manje od petnaest godina u prosveti već doživeo velike uspehe svojih učenika. Ne sumnjam da će u godinama koje dolaze oni biti još bolji.

Grad koji želite da posetite, a još uvek niste?

Imao sam sreće da kao nastavnik dosta putujem. Posetio sam škole, univerzitete i naučne ustanove u Švedskoj, Belgiji, Engleskoj, Italiji, Švajcarskoj… Neverovatno, ali put me još uvek nije odveo u Španiju ili Dansku. Ipak, voleo bih da prošetam Njujorkom i da osetim delić atmosfere iz filmova Vudi Alena.

Kako ste postali nastavnik?

Počeo sam slučajno, a ostao namerno. Kada sam počeo da radim 2006. bio sam apsolvent. U gimnaziju, moju nekadašnju školu, došao sam na određeno i planirano je bilo da ostanem mesec dana. Međutim, kako se niko nije javljao, a ja sam shvatio koliko se dobro osećam u učionici, odlučio da ostanem čak i kada su se pružale prilike za druge poslove. Tako sam nekoliko godina radio i studirao, i pored toga bio aktivan u vannastavnim aktivnostima.

Kako nastavnik menja svet?

Ne menja. On dopire do učenika menjajući njihov svet. Otkrivajući im prilike koje se pružaju učeći ih i kako se pobeđuje i kako se gubi. Tek tada svet počinje da se menja.

Kako vi vidite obrazovanje danas?

Smatram i da je obrazovanje investicija, a ne trošak. Nažalost mnogi tako ne vide. Mi stalno pokušavamo da dodamo nove stvari u školu, a zaboravljamo da je ključni element nastavnik. Nije dovoljno samo obezbediti nastavnicima posao, već i bolje uslova rada, prilike da sarađuju međusobno, ali i da odmore i neko vreme ne budu nastavnici već prijatelji, majke , očevi… kad budemo imali poštovane i ugledne nastavnike moći ćemo da pređemo na sledeći korak, a to je da je potrebno celo selo da se vaspita dete. Trenutno smo u defanzivi.